Пређи на садржај

Душан Лајовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Лајовић
Душан Лајовић на мастерсу у Монте Карлу 2022.
Лични подаци
НадимакДуци[1]
Датум рођења(1990-06-30)30. јун 1990.(34 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФРЈ
ДржављанствоСрбија
Висина1,83 m
Маса83 kg
ПребивалиштеСтара Пазова, Србија
Информације о каријери
Проф. каријера2007–
ИграДесном руком; једноручни бекхенд
ТренерНемања Лалић (2004–2012)[2][3]
Борис Бошњаковић (2012–2013)[4]
Јан Велтујс (2013–2015)[5]
Саша Ненсел (2015–2016)[6]
Хозе Перлас (2016–)[7]
Зарада8.488.999 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/dusan-lajovic/l987/overview
Појединачно
Победе—порази180—232 (43,69% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири2 (5 челенџера, 5 фјучерса)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 23 (29. април 2019)
Тренутни пласманБр. 67 (7. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије4К (2021)
Ролан Гарос4К (2014)
Вимблдон2К (2014, 2017, 2021, 2022)
ОП САД3К (2018)
Парови
Победе—порази44—84 (34,38% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира)
Освојени турнири2 (4 фјучерса)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 82 (21. септембар 2020)
Тренутни пласманБр. 868 (7. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2K (2017)
Ролан ГаросЧФ (2019)
Вимблдон2K (2016, 2018)
ОП САД2K (2014, 2016, 2018)
Екипна такмичења
Светско екипно првенствоГФ (2010, 2011)
Дејвис купФ (2013)
АТП купП (2020)
Ажурирано: 7. август 2023.

Душан Лајовић (Београд, 30. јун 1990) је српски тенисер.

Тренутно се налази на 67. месту на АТП листи.

Највећи успех у каријери остварио је пласманом у финале Мастерса у Монте Карлу 2019. где је изгубио од Фабија Фоњинија.[8]

Први АТП трофеј је освојио 2019. године на турниру у Умагу, победом у финалу против Атиле Балажа из Мађарске.[9] Поред тога, власник је 2 АТП трофеја у дубл конкуренцији.

Лајовић је са колегама из репрезентације Србије освојио АТП куп 2020, победом у финалу против Шпаније резултатом 2:1.[10]

Тениска каријера

[уреди | уреди извор]

У почетној фази каријере, Лајовић је играо углавном турнире на Фјучерс и Челенџер нивоу. На АТП нивоу је дебитовао 2010. у Београду, где је добио специјалну позивницу, када је поражен у првом колу од Иве Карловића. Прву АТП победу је остварио 2011. на Светском екипном првенству у тенису у Диселдорфу, где је победио Руса Игорa Андрејевa. Исте године је дошао и до првог четвртфинала у каријери у Санкт Петербургу. Године 2012. је победом дебитовао за Србију у Дејвис купу. Услед повреде Јанка Типсаревића одиграо је 2 меча у финалу Дејвис купа у Београду 2013. против Чешке, укључујући и одлучујући 5. меч где је у 3 сета поражен од Радека Штјепанека.

2014: Година пробоја и 4. коло Ролан Гароса

[уреди | уреди извор]

У 2014. години Лајовић се усталио на АТП нивоу и дебитовао на сва 4 Гренд слема и Мастерс турнирима. На Аустралијан Опену је након успешних квалификација и победе у првом колу над Луком Пујем, у другом колу поражен од Кеја Нишикорија. У Индијан Велсу је још једном прошао квалификације и дебитовао на Мастерсу, а прву победу је остварио у Мајамију против Јен-Хсун Луа као срећни губитник.

Најбољи резултат у сезони је остварио пласманом у четврто коло Ролан Гароса. Редом је у 3 сета побеђивао Делбониса, Зопа и Сока, да би од њега у четвртом колу бољи био евентуални првак Рафаел Надал.

На Вимблдону је остварио прву победу на трави у каријери, када је био бољи од Гарсије-Лопеза, да би у следећој рунди био поражен од Кубота. До краја године од запаженијих резултата је имао четвртфинала Бостада и Хамбурга у синглу и финале са Франком Шкугором у дублу на турниру у Умагу. Сезону је завршио на 69. месту на АТП листи, и тако био 2. најбоље рангирани српски играч после Новака Ђоковића.

2015: Tитула у дублу

[уреди | уреди извор]

Сезону је почео поразом од Ђоковића у Дохи. На прву победу је чекао до фебруара када се пласирао у четвртфинале турнира у Киту, где је бољи од њега био Фелисијано Лопез. До другог везаног четвртфинала у сезони долази у Сао Паулу, где је поражен од Луке Ванија. До краја сезоне се од запаженијих резултата у синглу издвајају четвртфинала Нице и Кицбила и титула на челенџеру у Бања Луци. У дублу је освојио прву АТП титулу у пару са Раду Алботом из Молдавије. На Гренд слему му је најбољи резултат било 2. коло Ролан Гароса, где је поражен од евентуалног шампиона Стена Вавринке. Други пут у низу је завршио сезону у топ 100, овај пут на 76. месту на листи.

2016: 3 полуфинала

[уреди | уреди извор]

Лајовић је на први Гренд Слем у сезони дошао са 2 лоша припремна турнира у Бризбејну и Сиднеју. У првом колу Аустралијан Опена меч му је на уласку у 5. сет предао Сем Квери, након што се Душан вратио после 0-2 у сетовима. У 2. колу га је после 5 сетова избацио Шпанац Роберто Баутиста Агут. Након Аустралије, Лајовић прелази на јужноамеричку шљаку где у Буенос Ајресу бележи највећу победу у каријери. У 2. колу је након спашене меч лопте, победио тада 12. играча света Џона Изнера. У четвртфиналу је од њега бољи био евентуални шампион Доминик Тим, чиме је Лајовић додатно погоршао скор у четвртфиналима на 0-8. Није дуго чекао на прилику за поправни, јер је већ крајем истог месеца у Сао Паулу коначно успео да се пласира у полуфинале АТП турнира. Редом је побеђивао Ванија, Пера и Елијаша, да би га у полуфиналу савладао Уругвајац Пабло Куевас. До Ролан Гароса, Лајовић није имао запажених резултата чак се због лоше форме на кратко вратио на Челенџер. У Француској је у првом колу лако савладао Дениса Кудлу, али је у 2. колу морао да преда меч сународнику Виктору Троицком након повреде при резултату 1-2 у сетовима. Била је то већ 2. Дуцијева предаја у сезони.

На травнатом делу сезоне Душан није успео да оствари ниједну победу, укључујући и пораз у 5 сетова од Дастина Брауна на Вимблдону. Са саиграчима из репрезентације поражен је у четвртфиналу Дејвис купа на Ташмајдану од Велике Британије, коју је предводио Кајл Едмунд од кога је Лајовић поражен у одлучујућем мечу. До краја сезоне Лајовић је успео да се пласира у још 2 полуфинала. У прво је прошао у Кицбилу, где га је савладао Николоз Басилашвили. До другог је дошао у Лос Кабосу на бетонској подлози у 1. издању овог турнира икада. На путу до полуфинала побеђивао је Монтеира, Томића и Алмагра. У полуфиналу је предао меч евентуалном шампиону Карловићу.

Лајовић је годину завршио на 93. месту на листи, са скором 19-23.

Финала АТП мастерс 1000 серије

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2019. Монте Карло Шљака Италија Фабио Фоњини 3:6, 4:6

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 3 (2:1)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:1)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (2:0)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (2:1)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (2:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 21. април 2019. Монте Карло, Монако Шљака Италија Фабио Фоњини 3:6, 4:6
Победник 1. 21. јул 2019. Умаг, Хрватска Шљака Мађарска Атила Балаж 7:5, 7:5
Победник 2. 23. април 2023. Бања Лука, Република Српска, БиХ Шљака Андреј Рубљов 6:3, 4:6, 6:4

Парови: 3 (2:1)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (2:1)
Финала по подлози
Тврда (1:0)
Шљака (1:1)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (2:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 27. јул 2014. Умаг, Хрватска Шљака Хрватска Франко Шкугор Чешка Франтишек Чермак
Чешка Лукаш Росол
4:6, 6:7(5:7)
Победник 1. 3. мај 2015. Истанбул, Турска Шљака Молдавија Раду Албот Шведска Роберт Линдстед
Аустрија Јирген Мелцер
6:4, 7:6(7:2)
Победник 2. 29. септембар 2019. Ченгду, Кина Тврда Србија Никола Ћаћић Израел Јонатан Ерлих
Француска Фабрис Мартен
7:6(11:9), 3:6, [10:3]

Остала финала

[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 2 (1:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 15–17. новембар 2013. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Илија Бозољац
Србија Ненад Зимоњић
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Лукаш Росол
Чешка Јан Хајек
2:3 [11]
Победник 1. 12. јануар 2020. АТП куп, Сиднеј, Аустралија Тврда Србија Новак Ђоковић
Србија Никола Ћаћић
Србија Виктор Троицки
Србија Никола Милојевић
Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Роберто Баутиста Агут
Шпанија Пабло Карењо Буста
Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Алберт Рамос-Вињолас
2:1 [10]

Финала АТП челенџера и ИТФ фјучерса

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 17 (12:5)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Челенџери (7:2)
Фјучерси (5:3)
Финала по подлози
Тврда (3:0)
Шљака (9:5)
Трава (0:0)
Тепих (0:0)
Финала по локацији
Отворено (11:5)
Дворана (1:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 16. август 2009. Сомбор, Србија, F5 Шљака Србија Александар Словић 6:3, 6:4
Финалиста 1. 20. јун 2010. Београд, Србија, F1 Шљака Украјина Александар Недовјесов 4:6, 2:6
Победник 2. 8. август 2010. Нови Сад, Србија, F4 Шљака Босна и Херцеговина Алдин Шеткић 6:0, 4:6, 6:3
Финалиста 2. 22. август 2010. Есте, Италија, F22 Шљака Италија Матео Виола 5:7, 1:6
Финалиста 3. 31. октобар 2010. Каиро, Египат, F5 Шљака Србија Миљан Зекић 1:6, 6:3, 4:6
Отказано 23. јануар 2011. Анталија, Турска, F2 Тврда Украјина Артем Смирнов отказано[н. 1][12]
Победник 3. 19. март 2011. Чивидино, Италија, F2 Тврда (д) Италија Андреа Стопини 3:6, 6:4, 6:3
Победник 4. 25. март 2011. Фођа, Италија, F3 Шљака Италија Валтер Трусенди 6:2, 6:7(7:9), 6:2
Победник 5. 2. октобар 2011. Умаг, Хрватска, F10 Шљака Русија Андреј Кузњецов 6:4, 0:6, 7:5
Финалиста 4. 29. јул 2012. Орбетело, Италија Шљака Шпанија Роберто Баутиста Агут 3:6, 1:6
Победник 6. 11. август 2012. Самарканд, Узбекистан Шљака Узбекистан Фарух Дустов 6:3, 6:2
Победник 7. 9. јун 2013. Калтанисета, Италија Шљака Холандија Робин Хасе 7:6(7:4), 6:3
Финалиста 5. 16. јун 2013. Блоа, Француска Шљака Њемачка Јулијан Рајстер 1:6, 7:6(7:3), 6:7(2:7)
Победник 8. 3. новембар 2013. Сеул, Јужна Кореја Тврда Њемачка Јулијан Рајстер предаја
Победник 9. 21. септембар 2015. Бања Лука, БиХ Шљака Румунија Виктор Ханеску 7:6(7:5), 7:6(7:5)
Победник 10. 15. јул 2017. Бостад, Шведска Шљака Аргентина Леонардо Мајер 6:2, 7:6(7:4)
Победник 11. 1. април 2018. Ле Гозје, Гваделуп Тврда Сједињене Америчке Државе Денис Кудла 6:4, 6:0
Победник 12. 4. децембар 2022. Маспаломас, Шпанија Шљака Канада Стивен Дијез 6:1, 6:4

Парови: 6 (4:2)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Челенџери (0:1)
Фјучерси (4:1)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (4:2)
Трава (0:0)
Тепих (0:0)
Финала по локацији
Отворено (4:2)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 29. јун 2008. Београд, Србија, F2 Шљака Србија Никола Ћаћић Србија Давид Савић
Србија Миљан Зекић
7:6(8:6), 3:6, [10:8]
Финалиста 1. 25. октобар 2009. Каиро, Египат, F15 Шљака Србија Никола Ћирић Шпанија Оскар Буријеза-Лопез
Шпанија Хавијер Марти
4:6, 6:1, [9:11]
Победник 2. 16. мај 2010. Сарајево, БиХ, F4 Шљака Србија Миљан Зекић Босна и Херцеговина Мирза Башић
Босна и Херцеговина Златан Кадрић
6:3, 6:4
Победник 3. 15. август 2010. Нови Сад, Србија, F5 Шљака Србија Илија Вучић Мексико Хавијер Ерера-Егуилуз
Аустралија Брендан Мур
7:5, 5:7, [10:8]
Победник 4. 24. октобар 2010. Каиро, Египат, F4 Шљака Србија Миљан Зекић Русија Александар Лобков
Русија Александар Румјанцев
7:6(7:5), 7:6(10:8)
Финалиста 2. 26. септембар 2015. Сибињ, Румунија Шљака Србија Илија Бозољац Румунија Виктор Кривој
Румунија Петру-Александру Лункану
4:6, 3:6

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији

[уреди | уреди извор]
Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир

Године 2014. на Отвореном првенству Француске, другом Гренд слему у сезони Душан Лајовић је стигао до своје прве осмине финала у каријери. Изгубио је од Рафаела Надала, тада светског броја један.

Година 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. О/И Поб:пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н КВ1 КВ2 0 / 10 9:10 47%
Француска Ролан Гарос Н Н КВ1 КВ3 0 / 10 9:10 47%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н КВ1 КВ1 НО 0 / 9 4:9 31%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н Н КВ1 КВ1 0 / 8 4:8 33%
Поб:пор на г. с. 0:0 0:0 0:0 0:0 5:4 1:3 2:4 2:4 3:4 3:4 3:3 5:4 2:4 0:3 0 / 37 26:37 41%
Репрезентација
Олимпијске игре НО Н НО Н НО Н НО 0 / 0 0:0 0%
Екипно првенство ГФ ГФ Н НО 0 / 2 1:1 50%
АТП куп НО П ГФ ГФ НО 1 / 3 4:7 36%
Дејвис куп Н Н ЧФ Ф ЧФ ЧФ ПФ ЧФ НО ПФ ГФ 0 / 10 12:9 57%
Поб:пор 0:1 1:0 1:0 0:2 2:2 1:0 1:1 3:1 1:1 1:1 4:2 1:3 1:3 0:0 1 / 15 17:17 50%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н Н НО КВ1 0 / 8 5:8 38%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н Н Н НО 0 / 9 8:9 47%
Монако Монте Карло Н Н Н Н КВ1 Н Н КВ1 Ф НО 0 / 5 6:5 55%
Шпанија Мадрид Н Н Н Н Н Н КВ2 Н ЧФ НО 0 / 5 7:5 58%
Италија Рим Н Н Н Н КВ2 КВ1 Н КВ2 КВ2 0 / 5 2:5 29%
Канада Канада Н Н Н Н Н Н Н Н Н НО Н Н 0 / 2 2:2 50%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н Н Н Н Н КВ1 КВ2 0 / 4 0:4 0%
Кина Шангај Н Н Н Н Н Н КВ2 КВ1 НО 0 / 2 0:2 0%
Француска Париз Н Н Н Н КВ1 КВ1 КВ1 Н 0 / 5 2:5 29%
Поб:пор на м. т. 0:0 0:0 0:0 0:0 1:2 1:4 1:3 3:3 5:5 8:8 2:3 4:8 3:5 4:4 0 / 45 32:45 42%
Пласман на крају године 434 190 163 116 69 76 93 75 48 34 26 33 80 8.488.999 $

Победе над топ 10 тенисерима

[уреди | уреди извор]

Лајовић има однос победа и пораза 9:25 (26,5%) против тенисера који су у време одигравања меча били рангирани међу првих 10 на АТП листи.[13]

Сезона 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. Укупно
Победе 0 0 0 0 0 0 0 0 2 2 0 1 1 3 9
# Играч Позиција Турнир Подлога Коло Резултат Позиција Лајовића
2018.
1. Аргентина Хуан Мартин дел Потро Бр. 6 Мадрид, Шпанија Шљака 3:6, 6:4, 7:6(8:6) Бр. 95
2. Бугарска Григор Димитров Бр. 8 Пекинг, Кина Тврда 6:4, 2:6, 6:4 Бр. 55
2019.
3. Јапан Кеј Нишикори Бр. 6 Мајами, САД Тврда 2:6, 6:2, 6:3 Бр. 44
4. Аустрија Доминик Тим Бр. 5 Монте Карло, Монако Шљака 6:3, 6:3 Бр. 48
2021.
5. Русија Данил Медведев Бр. 3 Ротердам, Холандија Тврда (д) 7:6(7:4), 6:4 Бр. 27
2022.
6. Норвешка Каспер Руд Бр. 7 Мадрид, Шпанија Шљака 7:6(9:7), 2:6, 6:4, Бр. 77
2023.
7. Србија Новак Ђоковић Бр. 1 Бања Лука, РС, БиХ Шљака ЧФ 6:4, 7:6(8:6) Бр. 70
8. Андреј Рубљов Бр. 6 Бања Лука, РС, БиХ Шљака Ф 6:3, 4:6, 6:4 Бр. 70
9. Канада Феликс Оже-Алијасим Бр. 9 Мадрид, Шпанија Шљака 6:2, 3:6, 7:6(7:5) Бр. 40

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Duci Lajović uz Novaka!”. Sportske.net. Архивирано из оригинала 28. 5. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2014. 
  2. ^ „Дужи и тежи пут ка врху”. Политика. 29. 10. 2011. Приступљено 6. 2. 2017. 
  3. ^ „Dusan Lajovic – profile”. ATP World Tour. 20. 8. 2012. Архивирано из оригинала 25. 08. 2012. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  4. ^ „Dusan Lajovic – profile”. ATP World Tour. 27. 8. 2012. Архивирано из оригинала 10. 09. 2012. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  5. ^ „Dusan Lajovic – profile”. ATP World Tour. 25. 11. 2013. Архивирано из оригинала 29. 11. 2013. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  6. ^ „Sascha Nensel wird neuer Coach von Andrea Petkovic”. Insideout Tennis. 12. 12. 2016. Архивирано из оригинала 18. 05. 2018. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  7. ^ „Jose Perlas to Coach a new top 100 player!”. Tennis World. 28. 11. 2016. Приступљено 6. 2. 2017. 
  8. ^ „Lajović stao u finalu, Fonjini je vladar Monte Karla”. MozzartSport. 21. 4. 2019. Приступљено 21. 4. 2019. 
  9. ^ „Stigao prvenac, Lajović šampion turnira u Umagu!”. MozzartSport. 21. 7. 2019. Приступљено 21. 7. 2019. 
  10. ^ а б „Magija u Sidneju, Srbija pobednik ATP Kupa!”. Приступљено 12. 1. 2020. 
  11. ^ „2013 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  12. ^ „Turkey F2 Futures”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 18. 03. 2016. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  13. ^ „Dusan Lajovic – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Приступљено 13. 8. 2023. 

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Финала у обе конкуренције (сингл и дубл) су отказана услед лоших временских услова - кише која је падала три дана.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]